Da li je ovo moja poslednja pesma
Ne zato što bih da umirem
Već zato što sam upoznao tebe
Moja mala Anđelo, anđele
Pa ne moram više da se trudim
Da pesmom stignem do neba
Da pesmom doživim nedoživljeno
Da pesmom dotaknem nedotaknuto.

Ti kao da si posejana
Onda kad sam izgubio nadu
Godinama brižno zalivana srećom
Kupana suncem i ljubavlju
Kao da si snela sa onih planina
Sa kojih si došla
Svu čaroliju šume i reke
Kao da si puštena na svet
Da od njega napraviš suncem
Okupanu livadu sa žutim maslačcima
Da bdiš nad njim i raduješ sve
I svakog ko tvoj osmeh vidi!