Grom i sladoled
Autor tekstopisac | 14 Oktobar, 2011 | read_nums (1703)
Nešto milo promigoljilo mi se
Kroz dušu kada sam shvatio da se
(dok smo sedeli ispod stenovitih
litica morskih, morem izboranih)
I ti, čak, plašiš letnje grmljavine
Koja dođe iznenada, pa mine,
Pa ću moći da te grlim i ljubim
Luče moje, od groma da te štitim!
Nešto milo promeškoljilo mi se
U srcu kada sam shvatio da se
(Dok smo šetali po kamenom žalu
koji prkosi divljem morskom valu)
I ti, dušo, sladoledu veseliš
Pa treba, onda, samo da poželiš
Da kao vitez preko sedam mora
Sladoled donesem do tvojih dvora!
