Tekstopisac -
« Varka

Nedođija

Autor tekstopisac | 10 Oktobar, 2011 | read_nums (1494)

     

    Sam sa sobom sedim u samoći pustoj
    U pustari praznoj, nedođiji suvoj,
    Niz grudi mi curi nesigurnost ćutna
    Proždiru mi nade ta sećanja mutna.

    Mene sada tuku izgubljeni dani,
    Iznenadne smrti gavrani i vrani,
    Besciljnosti tamne odvratna teskoba,
    Pokvarene duše smrdljiva rugoba.

    Jedan naum crni, zadrhtala ruka
    Sečivo je britko, i kraj mojih muka
    Spremio sam omču, znojavu i tešku
    Beživotno telo ispraviće grešku.

    Pomisao jedna, sada njojzi hvala
    Namere mi koči. Kada bude stala
    Zadrhtala ruka dečicu da hrani
    Previranja ova biće dani slavni.


3 Komentari & 0 Trekbekovi od "Nedođija"

    Jako lepo napisano ;)

    Autor Seo 10 Oktobar 2011, 16:10

    Svaka čast, baš gađa u srce pesma... nice :)

    Autor JovanSEO SrbijaJanković 21 Decembar 2012, 18:09

    Tužno :(

    Autor SSD WEBhosting 25 April 2016, 09:20
Dodaj komentar





Zapamti me

    My picture!

Kategorije

Arhiva

Linkovi