Nedoživljeno snevanje
Autor tekstopisac | 9 Oktobar, 2011 | read_nums (1835)
Ja osećam stari prijatelju moj,
Lakoću kojom se obraćaš meni
Siguran da nećeš izgubiti svoj
Ponos - ni u mutnoj peni, ni seni.
Osećam za ručkom pričljivu mati
Tvoju, puniju ženu što mazit' zna
I gorke reči što ume da shvati,
Na njima čak, predivnu ljubav da tka.
Dok gledam, a jedva vas gledati smem,
Nema ni reči u mome sećanju
Tih divnih reči da k'o i vi krenem
U nedra nedoživljenom snevanju.
Nisam ni znao dok vas nisam sreo
Straha i tuge zašto nosim veo.
