Oduvajte maglu sa moje planine!
Autor tekstopisac | 15 Oktobar, 2011 | read_nums (1439)
Iz jednih nežnih, lepih, malih usta
K'o teška magla planine gde živim,
Samoća i ključ, četiri zida pusta
Jedine su reči. Pod oblakom sivim,
Koji slika svet kao mrskog stranca,
Možda smešak ta mala usta krasi,
A možda i Kerber pušten s lanca
Zadihano čeka da žeđ ugasi.
Ustašca mala, ne recite meni
Da nema na vama ni kapi meda
Ni da su vas teške prekrile seni
Niti da vaša priroda vam ne da,
Već iz vaše sobe prepune miline,
Oduvajte maglu sa moje planine!
