Tekstopisac -

Vatra koja greje i kada se ćuti

Autor tekstopisac | 18 Oktobar, 2011 | read_nums (1386)

     

    Decembar je, i zima sprema zube hladnoće
    Umorno popodne samoće.
    Telefon, kao stranac pred vratima
    Tišina je bila satima.
    Tvoj glas:
    Da li me se sećaš?
    Da li se raduješ što me čuješ?
    Nudim ti mali prst na svojoj ruci
    Ja smešim se
    Kada te se setim.

    Ne, ja nisam nikad bio zaljubljen
    I govorio te nežne reči.
    Ne ja nisam nikad osetio vatru
    Koja greje, i kada se ćuti.

    Decembar je i zima sprema zube hladnoće
    Umorno popodne samoće.
    Hteo sam da pišem jedno pismo dugo
    Da ti kažem to što nikad nisam
    U mojoj glavi široka je reka
    Koja odnosi sve što je bilo
    Ja ni sada ne znam da li mi se smeše
    Godine samoće il godine sreće.

    Ne, ja nisam nikad bio zaljubljen
    I govorio te nežne reči.
    Ne, ja nisam nikad osetio vatru
    Koja greje, i kada se ćuti.


Dodaj komentar





Zapamti me

    My picture!

Kategorije

Arhiva

Linkovi