Decembar je, i zima sprema zube hladnoće
Umorno popodne samoće.
Telefon, kao stranac pred vratima
Tišina je bila satima.
Tvoj glas:
Da li me se sećaš?
Da li se raduješ što me čuješ?
Nudim ti mali prst na svojoj ruci
Ja smešim se
Kada te se setim.

Ne, ja nisam nikad bio zaljubljen
I govorio te nežne reči.
Ne ja nisam nikad osetio vatru
Koja greje, i kada se ćuti.

Decembar je i zima sprema zube hladnoće
Umorno popodne samoće.
Hteo sam da pišem jedno pismo dugo
Da ti kažem to što nikad nisam
U mojoj glavi široka je reka
Koja odnosi sve što je bilo
Ja ni sada ne znam da li mi se smeše
Godine samoće il godine sreće.

Ne, ja nisam nikad bio zaljubljen
I govorio te nežne reči.
Ne, ja nisam nikad osetio vatru
Koja greje, i kada se ćuti.