Gledao sam svog oca
Nekad čvrstog i strogog
Sa kojim uglavnom nisam
Imao ništa osim gluvih razgovora
Kako leži go i bespomoćan
Kao tek rođena beba
Oboleo od raka u poodmakloj metastazi
I držeći moju ruku
Kao telefonsku slušalicu
Obavlja razgovor sa nekim
Samo njemu znanim.

On nikada nije hteo
Da teret iz svoje duše
Stavi na grbaču svojoj deci
Pa je verovatno pokušavao
Da preko neke od svojih mnogobrojnih veza
Krišom ozdravi,
I zataška sve.

Kasnije, na njegovom ostrvu zdravlja
Prvi put zajedno,
Sedeli smo, i pili kafu.
Ćutao sam
Jer nisam mogao da nađem
Prigodne reči,
Ali mi je bilo drago
Jer sam znao
Da je taj trenutak
Ukraden od smrti.