Kao četa vojske kad maršira drumom
U nemoj koloni izgubljenog boja
Korakom što šumi jednoličnim šumom
Bezvoljno tumara tmurna pesma moja.

I svakim se danom s pitanjima rve
Ogoljenom smislu da povrati šumu
Iz umrle duše da izvadi crve
Da zaiskri svetlom zaspalome umu.

Tužna pesmo moja, gde li ćeš da kreneš
Da li lenjo, tromo, putevima znanim
Svoga mira gnezdo gde li ćeš da sviješ
U oblaku belom il' klancima mračnim?

Dal' ćeš da lelečeš ili ćeš da pevaš
Da li ćeš da kukaš ili ćeš da zvoniš
U prostrani futur da li ćeš da gledaš
Ili da u prošlost netremice piljiš?

Pesmo moja bajna, marširaj u ritmu
Ponosnog Spartanca kad u vojnu hodi
Digni koplje nebu i razbuktaj rimu
I po burnom moru stihovima brodi!