Tekstopisac -
Autor tekstopisac | 1 Novembar, 2011 | read_nums (1718)

 

Ne daj da umirem dugo i polako
Nek me 'trefi nešto što je brzo, lako
Ne daj da me muči neki rak il' sida
Molim te za infarkt bez srama i stida.

Jedan infarkt lagan dok se bavim seksom
Kad napunim stotu da s' ugušim keksom
Oprosti mi grehe kompjuterskog tipa
Od gledanja seksa prostata me štipa.

Ne daj da se vide sve te cice rasne
Istorija net-a u te sate kasne.
Obriši folder pornići gde se slažu
Da sam bio smeran, kad umrem da kažu!

Zabranite Gugl, doktori psihići
Kad vidim simptome, od straha ću crći
Dajte mi da imam povišene masti
Hipohondar jesam ali imam časti!

Objasnite onom na strašnome sudu
Da bejah radoznalac a ne sklon bludu
Ako vidi moje temporari fajle
Da ne misli da sam ja jurio frajle!

 

Autor tekstopisac | 1 Novembar, 2011 | read_nums (1307)

 

U smiraj zimskog dana
Kad vatra gubi snagu
Ogrni moju kožu
Ja čuvaću ti stražu
Za mojim stolom ručaj
Iz moje ruke jedi
Ja lovim groznu divljač
Ja jurim strašne zveri.

Obasuću te cvećem
Obasuću te cvećem
Obasuću te cvećem
Obasuću te cvećem!

U smiraj zimskog dana
Kad vatra gubi snagu
Ogrni moju kožu
Ja čuvaću ti stražu
Zanjiši svoje telo
U igri koja nosi
Izdahni pesmu šapat
Probudi svoje oči.

Obasuću te cvećem
I staviću ti krila
Da budeš negde gore
Gde nikad nisi bila.

Obasuću te cvećem!

Autor tekstopisac | 30 Oktobar, 2011 | read_nums (1390)

 

Siguran sam da svaki čovek
Nosi u sebi nešto
Što nikada do kraja ne otkrije
A što je sastavljeno od iste one tvari
Od koje pesnik stvara pesmu
Ili slikar sliku,
A koja se ne nalazi

Ni u mastilu

Ni u boji

Ni u ruci

Ti njome
Ne uspevaš da stvoriš ružu
(zato što je to nemoguće)
Ali ti polazi za rukom
Da se njena boja
Ne pamti kao crvena

Već kao

VATRENA

Autor tekstopisac | 29 Oktobar, 2011 | read_nums (1379)

 

Neka bude borba neprestana
Svako svoje strahove da skroti.
Neka bude šta biti ne može
Pa da voliš, a da te ne boli.
Nek ad proždre, pokosi satana
Ali neka sačeka još malo.
Na groblju će iznići cvijeće
Kad odgojiš decu da ga sadi.
Za daleko neko pokoljenje
Njegovo doživećeš rođenje!

Neka bude borba neprestana
Tmurne dane da obasjaš suncem!
Neka bude šta biti ne može
Da se deca naučena rode!
Nek ad proždre, pokosi satana
Pomije i ubuđalo seno!
Na groblju će iznići cvijeće,
Ali groblja dugo biti neće!
Za daleko neko pokoljenje,
Ceo život da bude veselje!

 

Autor tekstopisac | 28 Oktobar, 2011 | read_nums (1299)

Haiku Pančevačkog puta

Behara se cvet
Napolju je čio svet
Cipele tesne.

Pančevački put
Vetar talasa sunce
Automobil.

Uđi u mene
Lepi prolećni dane
Izmami osmeh.

Lebdi oblačak
Ljubičasto - zeleno
Jedan list diše.

Negde daleko
Sigurno pada kiša
Veliki je sneg.

Ovde proleće
Miris se okom vidi
U duši boje.

Autor tekstopisac | 27 Oktobar, 2011 | read_nums (1089)

 

Lepljiva zima
Kap znoja je na vratu
Klima uređaj.

Sparan je pogled
Magloviti horizont
Trska i bare.

Leluja oblak
Ne zna gde bi krenuo
Ne zna šta nosi.

Treperi travka
Vide se izdaleka
Latice male.

Ljubičast cvetić
Žbunovi raznih boja
Svi su zeleni.

Čeka se fenjer
Zaustavlja ga sunce
Dan se još bori.

Klima uređaj
Izbacio je život
Soba je hladna.

Daleko grmi
A ovde večno suton
Korak do noći.

Smrznuto svetlo
Boje postaju sive
Čuje se srce.

Autor tekstopisac | 26 Oktobar, 2011 | read_nums (1672)

Ovaj haiku povezuje razne ljude, mesta i pojmove. Otkrijte!

Željko Samardžić
Marija Šerifović
Budva Rihanna.

Toše Proeski
Komercijalna banka
Nov Herceg Novi.

Suzana Mančić
Beogradski Sindikat
Željko Samardžić.

Sergej Ćetković
i Željko Joksimović
Toše Proeski.

Seka Aleksić
VIP Vlado Georgijev
Suzana Mančić.

Novak Đoković
Varvarogenije i
Sergej Ćetković.

Milan Stanković
NIS Saša Kovačević
Seka Aleksić.

Ivana Jordan
Sanja Stojanović i
Novak Đoković.

bingo pogodak
JAT Nataša Miljković
Milan Stanković.

Banca Intesa
sex Dženan Lončarević
Ivana Jordan.

erotske priče
Krf Dara Bubamara
bingo pogodak.

Tasos horoskop
i automobili
Banca Intesa.

Zlatibor Comtrade
Zdravko Čolić posao
erotske priče.

Grčka Telenor
polovni veliki brat
Tasos horoskop.

Tara Telekom
Severina oglasi
Zlatibor Comtrade.

Skiatos Ceca
Bugarska Kopaonik
Skiatos Ceca.

Autor tekstopisac | 25 Oktobar, 2011 | read_nums (1115)

 

Juče ja sam ugrađiv'o klimu
Zato noćas imam dobru rimu
Nova klima mene 'ladi svuda
Valjda će mi 'laditi i m _ _ a.

Oprosti mi na vulgarnoj rimi
Pripiši je mojoj novog klimi
Moja klima ima brojne rupe
Valjda će mi 'laditi i d _ _ e.

Ako li mi ti ne voliš rimu
Samo javi da isključim klimu!
Kad isključim, odgovorno tvrdim
Počeću od vrućine da p _ _ im.

Ali nemoj da mi tražiš nikad
Moju klimu da rasklimam ikad
Moja klima tu naviku ima
Klima mi se klima mi se klima.

Autor tekstopisac | 24 Oktobar, 2011 | read_nums (1075)

 

Kap po kap kaplje
Sa nebeskih visina
Kiša života.

To je reč božja
Koja nas čini srećnim
Bez nje smo tužni.

Neko je zove
Sudbinom, neko kaže
To je slučajno.

Neko veruje
Da smo sve naučili
Neko u gene.

Kad kiše nema
Poneka suza ka'ne
Zamenjuje reč.

Kada je suša.
Božju kišu nebesku
Suze menjaju.

Da nema suza
Ne bi bilo ni sreće
Kada je suša.

Vera u suze
Vera je da postoji
Mogućnost sreće.

Autor tekstopisac | 23 Oktobar, 2011 | read_nums (1302)

 

Da li je ovo moja poslednja pesma
Ne zato što bih da umirem
Već zato što sam upoznao tebe
Moja mala Anđelo, anđele
Pa ne moram više da se trudim
Da pesmom stignem do neba
Da pesmom doživim nedoživljeno
Da pesmom dotaknem nedotaknuto.

Ti kao da si posejana
Onda kad sam izgubio nadu
Godinama brižno zalivana srećom
Kupana suncem i ljubavlju
Kao da si snela sa onih planina
Sa kojih si došla
Svu čaroliju šume i reke
Kao da si puštena na svet
Da od njega napraviš suncem
Okupanu livadu sa žutim maslačcima
Da bdiš nad njim i raduješ sve
I svakog ko tvoj osmeh vidi!

Autor tekstopisac | 22 Oktobar, 2011 | read_nums (1152)

 

Nezgrapno k'o dete počela je zora
Slivajuć' u žubor cvrkutanje ptica
Da izliva staklo iz mermernih pora
Namrštene noći namrštenog lica.

Molio sam sate da mi pruže snove
I pitao strepnjom ovaj tužni kutak
Da li ove noći ja videh vekove
Ili samo jedan sleđeni trenutak?

Jer straši me nemo pulsiranje duše
Ta muzika mraka, podlog nedogleda
O, pogana noći, kad će da te skrše
Blagotvorni zvuci sunčevog akorda?

Počela je zora, k'o nezgrapno dete
Ćilibarom sunca prirodu da kadi
Da otera šireć' te mirise svete
Opasnog demona što po noći radi.

Autor tekstopisac | 21 Oktobar, 2011 | read_nums (1342)

 

Ovako je naslagano:

Zemlja
Zgrada (trinaest podova i dvanaest plafona)
Komoda za televizor
Sa tri ladice i
Jednim vratima
Televizor
Video
Hrpa novina i
Zelena flaša
Sa sokom od maline.

Sedim i gledam u flašu
Svestan da

GORE POSTOJI JOŠ NEŠTO!

Autor tekstopisac | 20 Oktobar, 2011 | read_nums (1321)

 

Iz ćutanja rodila se pesma
Zarđala potekla je česma
Za trenutak dušu da mi mije
U ćutanje da se opet svije.

Hoću da ti duša bude reka
Da žubori, peni i prćaka
Da kovitla, klokoće i prska
Talasa se, penuša i šljiska!

Hoću da ti duša bude more
Da s lakoćom valja teško stenje
Hrani školjke od bisera lude
Da je mesec survava i penje.

Hoću da ti duša bude pesma
A ne neka zarđala česma
Da iznedri što u tebi čuči
Pa da svira, treperi i buči!

Autor tekstopisac | 19 Oktobar, 2011 | read_nums (1290)

 

O, tako mi divno prija tišina
I šum nekih ljudi u daljini
Cvrkut pokoje ptice i lavež
Ponekog psa, dokonog i tromog.

O, tako mi divno prija bol
U listovima umornih nogu
Prija mi bol ovog vrelog dana
I glad, i rad i tuga.

O, tako mi divno prija miris
U kuhinji graška što se kuva
I miris sunca što se spušta
I čekanje tvojih ruku

Čekanje tvojih ruku.

Tvojih ruku.

Autor tekstopisac | 18 Oktobar, 2011 | read_nums (1291)

 

Decembar je, i zima sprema zube hladnoće
Umorno popodne samoće.
Telefon, kao stranac pred vratima
Tišina je bila satima.
Tvoj glas:
Da li me se sećaš?
Da li se raduješ što me čuješ?
Nudim ti mali prst na svojoj ruci
Ja smešim se
Kada te se setim.

Ne, ja nisam nikad bio zaljubljen
I govorio te nežne reči.
Ne ja nisam nikad osetio vatru
Koja greje, i kada se ćuti.

Decembar je i zima sprema zube hladnoće
Umorno popodne samoće.
Hteo sam da pišem jedno pismo dugo
Da ti kažem to što nikad nisam
U mojoj glavi široka je reka
Koja odnosi sve što je bilo
Ja ni sada ne znam da li mi se smeše
Godine samoće il godine sreće.

Ne, ja nisam nikad bio zaljubljen
I govorio te nežne reči.
Ne, ja nisam nikad osetio vatru
Koja greje, i kada se ćuti.

Autor tekstopisac | 17 Oktobar, 2011 | read_nums (1280)

 

Kao četa vojske kad maršira drumom
U nemoj koloni izgubljenog boja
Korakom što šumi jednoličnim šumom
Bezvoljno tumara tmurna pesma moja.

I svakim se danom s pitanjima rve
Ogoljenom smislu da povrati šumu
Iz umrle duše da izvadi crve
Da zaiskri svetlom zaspalome umu.

Tužna pesmo moja, gde li ćeš da kreneš
Da li lenjo, tromo, putevima znanim
Svoga mira gnezdo gde li ćeš da sviješ
U oblaku belom il' klancima mračnim?

Dal' ćeš da lelečeš ili ćeš da pevaš
Da li ćeš da kukaš ili ćeš da zvoniš
U prostrani futur da li ćeš da gledaš
Ili da u prošlost netremice piljiš?

Pesmo moja bajna, marširaj u ritmu
Ponosnog Spartanca kad u vojnu hodi
Digni koplje nebu i razbuktaj rimu
I po burnom moru stihovima brodi!

Autor tekstopisac | 16 Oktobar, 2011 | read_nums (1149)

 

Nasmej se sad jutru što dolazi čilo
K'o svatovi bučni kad po mladu stižu
Nasmej se svim srcem, i toplo, i milo
Svečane i zvonke note nek se nižu.

Pogledaj u nebo od korunda plavog
Oblake što lebde, nemo i polako
Nisu li od teškog, tog mermera sivog?
Hoće li da padnu i udare jako?

Ako želiš uspeh, lagano ga gradi
U ljubavi nađi svome srcu meru
Premali su tvoji usponi i padi
Kad onaj odozgo kuša tvoju veru.

Nasmej se, odmori od životne borbe
Jer ne možeš ništa, danas će te tući
Vreme je da kažeš sad će pasti bombe
Kao kad se kaže, sad je vreme kući.

Autor tekstopisac | 15 Oktobar, 2011 | read_nums (1344)

 

Iz jednih nežnih, lepih, malih usta
K'o teška magla planine gde živim,
Samoća i ključ, četiri zida pusta
Jedine su reči. Pod oblakom sivim,
Koji slika svet kao mrskog stranca,
Možda smešak ta mala usta krasi,
A možda i Kerber pušten s lanca
Zadihano čeka da žeđ ugasi.
Ustašca mala, ne recite meni
Da nema na vama ni kapi meda
Ni da su vas teške prekrile seni
Niti da vaša priroda vam ne da,
Već iz vaše sobe prepune miline,
Oduvajte maglu sa moje planine!

Autor tekstopisac | 14 Oktobar, 2011 | read_nums (1128)

 

Nešto milo promigoljilo mi se
Kroz dušu kada sam shvatio da se
(dok smo sedeli ispod stenovitih
litica morskih, morem izboranih)
I ti, čak, plašiš letnje grmljavine
Koja dođe iznenada, pa mine,
Pa ću moći da te grlim i ljubim
Luče moje, od groma da te štitim!

Nešto milo promeškoljilo mi se
U srcu kada sam shvatio da se
(Dok smo šetali po kamenom žalu
koji prkosi divljem morskom valu)
I ti, dušo, sladoledu veseliš
Pa treba, onda, samo da poželiš
Da kao vitez preko sedam mora
Sladoled donesem do tvojih dvora!

Autor tekstopisac | 13 Oktobar, 2011 | read_nums (1538)

 

Nekako najlepše je
Kada se tek uzgred
Zaokupljen nečim drugim
Očešem o tvoje grudi
Dotaknem unutrašnju stranu
Tvojih butina
Osetim nežne dlačice
Kako peckaju
Osetim kako tvoj zid pada
Kako posustaješ u
Svojoj zaokupljenosti nečim drugim
Otvaraš škrinju
U kojoj čuvaš jedinu pravu sebe
I brzo je zatvaraš
Dopuštajući mi jedino
Da te naslutim
Da bih se vratio
Svojoj zaokupljenosti
Nečim drugim
Vrebajući krišom čas
Kada ćeš opet ona prava ti
Svojim duhom ući u mene.

 

Autor tekstopisac | 12 Oktobar, 2011 | read_nums (2557)

 

Gledao sam svog oca
Nekad čvrstog i strogog
Sa kojim uglavnom nisam
Imao ništa osim gluvih razgovora
Kako leži go i bespomoćan
Kao tek rođena beba
Oboleo od raka u poodmakloj metastazi
I držeći moju ruku
Kao telefonsku slušalicu
Obavlja razgovor sa nekim
Samo njemu znanim.

On nikada nije hteo
Da teret iz svoje duše
Stavi na grbaču svojoj deci
Pa je verovatno pokušavao
Da preko neke od svojih mnogobrojnih veza
Krišom ozdravi,
I zataška sve.

Kasnije, na njegovom ostrvu zdravlja
Prvi put zajedno,
Sedeli smo, i pili kafu.
Ćutao sam
Jer nisam mogao da nađem
Prigodne reči,
Ali mi je bilo drago
Jer sam znao
Da je taj trenutak
Ukraden od smrti.

Autor tekstopisac | 11 Oktobar, 2011 | read_nums (1341)

 

Učena si žena, velikih škola,
Bajne reči zboriš o ljubavi toj
Kolebljivi vetar zanosa, bola,
K'o paperje mazi blagi dašak tvoj.

To krilo tvoje i te tople grude
Što pogledom liče na majčinski dom
Siročetu malom slatki san nude
Da siguran biće u naručju tvom.

U nemirnoj noći laki su snovi,
Sirotan tumara dvorištem nada
Al' tvoj glas tone umesto da plovi
I detinji san u toj žuči strada.

Ako duše nemaš za detinji plač
Ova ti je pesma i kletva i mač!

Autor tekstopisac | 10 Oktobar, 2011 | read_nums (1401)

 

Sam sa sobom sedim u samoći pustoj
U pustari praznoj, nedođiji suvoj,
Niz grudi mi curi nesigurnost ćutna
Proždiru mi nade ta sećanja mutna.

Mene sada tuku izgubljeni dani,
Iznenadne smrti gavrani i vrani,
Besciljnosti tamne odvratna teskoba,
Pokvarene duše smrdljiva rugoba.

Jedan naum crni, zadrhtala ruka
Sečivo je britko, i kraj mojih muka
Spremio sam omču, znojavu i tešku
Beživotno telo ispraviće grešku.

Pomisao jedna, sada njojzi hvala
Namere mi koči. Kada bude stala
Zadrhtala ruka dečicu da hrani
Previranja ova biće dani slavni.

Autor tekstopisac | 9 Oktobar, 2011 | read_nums (1356)

 

Ja osećam stari prijatelju moj,
Lakoću kojom se obraćaš meni
Siguran da nećeš izgubiti svoj
Ponos - ni u mutnoj peni, ni seni.

Osećam za ručkom pričljivu mati
Tvoju, puniju ženu što mazit' zna
I gorke reči što ume da shvati,
Na njima čak, predivnu ljubav da tka.

Dok gledam, a jedva vas gledati smem,
Nema ni reči u mome sećanju
Tih divnih reči da k'o i vi krenem
U nedra nedoživljenom snevanju.

Nisam ni znao dok vas nisam sreo
Straha i tuge zašto nosim veo.

Autor tekstopisac | 8 Oktobar, 2011 | read_nums (1670)

 

Moje divno mače prede pokraj mene
Sklupčano k'o lopta najnežnijeg pliša
U grudi mi meće grudvicu topline
Obmotava klupkom toplih tropskih kiša.

Osluškujem, kada dotaknem je rukom
Otkucaje brojne časovnika malih
U grudi mi meće treperavim zvukom
Mirisnu toplinu trenutaka stalih.

Ja neću da budim moje mače malo
Da ustavim snova nepoznatu reku
Jer svi njeni snovi i kroz mene teku
I svo njeno biće u mene je stalo.

Nit želim da saznam šta to sanja ona
Jer bih onda pesmu pokvario ovu
Lepša je kad šumi kao vasiona
Nego kada šuška u mačijem lovu.

Autor tekstopisac | 7 Oktobar, 2011 | read_nums (1455)

 

Dejtonska Bosna vrlo je posna
Tu su neke ruševine
Kao u Pompeji.
Vulkan malo proradio, pa stao.
Sve je zaraslo u travu
Ali ne onu koja se pušila po rovovima.

Dejtonskoj Bosni treba para
Malo se igrali
Ustaše, Četnici, Balije,
Rušili, gnječili, tabali,
Kršili, lomili, palili,
Kuće, mostove i ostalo
I poneki kafić od konkurencije
Kao neiživljeni adolescenti
Koji se ponapijaju i lome
Kad strogi roditelji odu na put.

A posle derneka, rupe na tepihu,
Fkeke na krevetima.
A oni koji su ostali trezni
Prethodno ponapijavši raju
Uhvatili najbolje trebe
(Nekom hotel, nekom pumpa,
Nekom banka, nekom fotelja),
Ostavivši one pijane jadnike
U ubeđenju da su oni krivi
I da taj rastureni stan
Oni moraju mamurni da pospreme
Prebacujući pritom jedni drugima
Ko je više srče napravio,
Ko se više uneredio,
Čekajući da starci opet odu van
Da ode Vezir iz Čaršije
Da se opet derneči.

Raduju se jedino trgovački putnici
Koji su prvo zaradili na alkoholu
Pa onda na raznim sredstvima
Za čišćenje i pranje stana,
Za tapaciranje probušenih fotelja,
Za lečenje mamurluka,
Svesni da tu nema pomoći,
Da su krivi roditelji što decu nisu dobro vaspitali
I da treba prvo kazniti onu krupniju i zreliju,
Jer nisu dobro čuvali onu sitniju i bezobrazniju.

 

    My picture!

Kategorije

Arhiva

Linkovi